Film Miке Antića "SPOMENIK"

[Sasha1]

ФИЛМ МИКЕ АНТИЋА "СПОМЕНИК"

СВЕДОЧАНСТВО О БРОЈУ ЖРТАВА НОВОСАДСКЕ РАЦИЈЕ У ФИЛМУ „СПОМЕНИК“ МИРОСЛАВА АНТИЋА

Краткометражни филм „Споменик“ представља авангардну борбу рођака и поштовалаца жртава Новосадске Рације да се на Дунаву постави споменик. Имајући у виду да је филм настао 1967. и да је директно прозвао надлежне који споменик нису поставили, био је то смео потез који није изазвао страшније последице по аутора вероватно зато што су главни јунаци филма представљени као чланови Савеза комуниста Југославије, а и зато што се филм могао приписати уметничкој слободи аутора и-или његовој „уврнутости“.

Значајна ставка у филму су искази сведока о броју жртава којима се побија наша нетачна (фалсификована) послератна историографија. На пример, мајка каже главном јунаку да је његов отац бачен у Дунав са више од 5.000 људи, жена и деце.

Сведок Мирослав Штајнер, који је тада имао 20 година, говори како су мађарски фашисти наредили његовој породици да се спреми и крене на легитимисање у Соколски дом. У капијама кућа чекали су и други људи. Колона од 30-40 метара у којој је било више стотина људи је поведена ка пошти, али уместо у Соколски дом поведени су на пут за Штранд. Када су прошли вијадукт били су опкољени наоружаним војницима.

Једна сведокиња говори да је био Свети Јован и да су окупљени рођаци наслутили да се спрема неко зло. Њену тетку Драгу су убили крај бунара када је отишла по воду, а потом све рођаке. Један војник се сажалио и сакрио шестогодишњег Стевицу и дванаестогодишњу Александру у шифоњер да би преживели.

Друга сведокиња наводи да су пред касарном убили 60 људи, међу којима и неког од њених, али родбини нису допустили да их сахрани, него су лешеве одвезли на Успенско гробље.

Сведок Тоша Сланкаменац (из Улице Краљевића Марка број 10) наводи да је чуо да је у граду био велики покољ и да је страдало преко 4.000 Новосађана. Фашисти су му убили 22 члана породице.

Љубица Стевановић рођена Петровић наводи да су јој страдала 4 брата, три рођена и једно посвојче, старости 30, 25, 20 и 16 година. Она је сат времена пре тога напустила њихов дом, а мајка јој је касније рекла да су јој браћу утоварили на камион и одвезли на Дунав.

Мирослав Чонкић, коме је побијено 140 Чонкића у Чуругу, Жабљу и Новом Саду, био је у 3. разреду када је Рација спроведена. Није говорио о својим рођацима, само се упитао због чега нема споменика на Дунаву?

„Споменик“ је награђен на 15. фестивалу у Београду специјалном дипломом за режију и продуцентском наградом. Спикер, монтажа, сценарио и режију филма урадио је песник Мирослав-Мика Антић.