Чудесна светска историја

[Sasha1]

ЈЕРЕМИЈИН ТАЈАНСТВЕНИ ЗАДАТАК

Пророк Јеремија је главни јунак једне од најфасцинантнијих прича у Библији. Његова мисија је повезана са причом о Израиљу, односно са испуњењем библијских пророчанстава у данашње време!

Асирци су Дом Израиљев (северно краљевство са седиштем у граду Самарији) терали у ропство у периоду од 721. до 718. године пре наше ере. Јудино краљевство (Дом Јудин) је и даље егзистирало у јужном делу Палестине под именом „Јудеја“. У то време Јудеја није одбацила истинску Божју религију. Бог је наставио да одржава свој завет са Давидом, тако да се Давидова династија одржала на престолу једног дела Израиља – Домом Јудиним, Јеврејима.

Чим се Израиљ изгубио из видокруга, Јуда се одвратио од путева Божјих и кренуо путевима незнабожачких (паганских) народа грешећи још горе него Израиљ. На крају је Вечни Бог избацио и Јуду из Обећане земље отеравши и тај народ у ропство. Пре него што су отерани у ропство Бог је рекао нека не греши Јуда (Осија 4:15), а касније каже пророку Јеремији да је Јуда још гори од Израиља у погледу отпада од Бога (Јеремија 3:6-11). Јасно видимо да се 12 племена Израиљевих развдвојило у два потпуно одвојена народа. Јуда (Јевреји) је 130 година после поробљења Израиља такође одведен из своје земље и отеран као робље у Вавилон (за разлику од Израиља који је одведен у Асирију): Друга књига о краљевима 23:27.

Чудна мисија пророка Јеремије

Бог је за испуњење Свог плана подигао веома посебног пророка који је одиграо изузетно чудну, фантастичну улогу у ропству два Дома: Јудиног и Израиљевог! Део његове мисије уочавамо већ у значајној чињеници да је један од тројице освећених за своју мисију пре рођења. Штавише, Јеремија је први човек освећен на такав начин, а после њега је то још били Јован Крститељ и Исус Христ!

Неки докази указују да је Бог први пут говорио са Јеремијом када му је било 17 година. У тренутку када је до краја испунио своју мисију био је већ времешан седокоси патријарх. У самим уводим стиховима Јеремијине књиге описана је та кључна мисија коју углавном превиде сви читаоци Библије: „Пре него те саздах у утроби матере твоје посветих те и оставих те за пророка народима“ (Јеремија 1:5). Постављен је за пророка народима (МНОЖИНА!). Препао се од тих речи (6. стих), али му Бог одговара да се не плаши људи, да говори свима којима га пошаље, а затим долазе невероватне речи:

„Ето, мећем речи своје у уста твоја. Гледај, постављам те данас над народима и над краљевствима, да чупаш и обараш, да затиреш и раскопаваш, да градиш и да садиш“ (9. и 10. стих).

Ко да разуме те речи? Јеремија је пророк не једном народу и једном краљевству! Осим тога има задатак да чупа, обара, затире, раскопава, гради и сади! Учени теолози овог света не знају значење ових речи. Већина читалаца Библије збуњено слеже раменима. Одговор на ову мистерију о пророку Јеремији је назначен у Библији и заокружен подацима које налазимо у историји.

Јеремија је као јеврејски младић живео у Јуди. Постављен је за пророка над Домом Јудиним, а из ових речи видимо да није био само пророк Јуди. Постављен је над народима и краљевствима да чупа, обара, затире и раскопава, а затим да гради и да сади! Бог га је послао да упозори Дом Јудин на последице кршења Божјих заповести и путева. Упозорио је свој народ на долазеће ропство у које ће их одвести халдејски завојевач уколико не признају кривицу и не промене своје путеве. Тако је Јеремија прво употребљен као посредник између Краљевства Јудиног и Вавилона. Имајући то у виду постаје нам јасно да га је Бог најпре употребио да упозори Јуду на долазеће ропство и да „обори“ Давидов престо у Јудином краљевству.

Дом Јудин је доживео инвазију Набуходоносорових војски. Јевреји су отерани као робље у Вавилон и престали су да постоје као краљевство! Више није било владара из Давидове династије на престолу Краљевства Јудиног. Шта то значи? Да ли је Бог заборавио Своје заветно обећање Давиду да његова династија никада неће бити прекинута и да ће Давидов престо, који је утврђен за време краља Соломона, наставити да постоји заувек у свим нараштајима? Да ли је Бог Свемогући заборавио да се заклео именом својим да никада неће променити обећање дато Давиду, иако су се Давидови наследници побунили и грешили против Њега? У питању је Божја верност, веродостојност и божанско надахнуће саме Библије! Да ли је та књига заиста Божја Реч!?

Видимо у Божјој Речи да, осим што је имао задатак и да обори и ишчупа престо у Јуди, ту је и други део Јеремијине мисије: да гради и сади! Шта да гради и сади? Свакако то што је ишчупано из Јуде – Давидов престо за који се Бог заклео да ће бити сачуван за сва времена. Јеремија није постављен за пророка над само једним народом, Јудом, него над народима и над краљевствима: Краљевством Јудиним и Краљевством Израиљевим!

Бог је употребио Јеремију да ишчупа престо из Јуде. Шта је затим био његов задатак у Израиљу? Запазимо други део те чудне и ретко схватане мисије – да гради и сади! Што се тиче овога света, последњи краљ на Давидовом престолу је Седекија из Јуде (Друга књига летописа 36:11, 12). Седекија је збачен са престола који је коначно ишчупан из Јуде 585. године пре наше ере. Шта се догодило са престолом? Где се налази у периоду од 585. године до времена Исуса Христа који долази 600 година касније? Знамо да га Јеремија није посадио и изградио у Вавилону где је одведен у ропство. Бог је обећао да ће Давидов престо владати над Израиљцима у свим нараштајима; не над незнабошцима него над Израиљцима! У Вавилону постоји историјска линија владавине незнабожачког престола.

Давидов престо никада више није посађен и изграђен међу Јеврејима! У време Исуса Христа тај престо није владао над Јеврејима који су тада били под римском управом. Исус га није наследио. У Јуди престо није функционисао нити постојао, није владао над тим народом и није чекао на Исуса да га преузме. Уосталом, сам Исус је јасно и гласно рекао да Његово Краљевство није од садашњег света. А опет је рођен да седи управо на престолу свог оца Давида (Јеванђеље по Луки 1:32). Тај престо је божански одређен за Јеремијина живота да буде пресађен и саграђен, а Јеремија је одређен да га засади и сагради. Постављен је и над Јудом и над Израиљем да ишчупа Давидов престо из Јуде и да га затим засади и опет сагради међу Домом Израиљевим који је дуго био без краља. Престо је требало засадити и саградити међу изгубљеним Израиљцима који су изгубили свој идентитет мислећи да су незнабошци. Управо због тога су идентитет и локација пресађивања морали да остану скривени од света до нашег времена!

[Sasha1]

Обарање престола

Живот и дело пророка Јеремије је бајковита прича без преседана. Прва поглавља у Јеремијиној књизи посвећена су његовој служби, упозорењу на долазеће ропство Јевреја. Упозоравао је краљеве, свештенике, пророке и јудејски народ преносећи му поруке од Бога. Бацили су га у затвор и одбили да послушају и покоре се Богу. Бог је затим изазвао њихово ропство.

Опште је позната историјска чињеница да је Вавилон у три фазе одвлачио Јуду у ропство. Прва опсада Јуде догодила се 604. године пре наше ере. Земља није потпуно прешла у руке незнабожачких Вавилонаца у наредних 19 година, док се није испунио 19-годишњи циклус 585. године пре наше ере. Јеремијина улога приликом поробљавања Јуде је забележена у његовој књизи у Светом Писму. Занимљива је чињеница да је последњи краљ на Давидовом престолу забележен у Библији и секуларној историји Седекија у Јуди. Упамтимо то име. Запазимо Другу књигу о краљевима 24:18, а потом и завршну фазу обарања и чупања Давидовог престола – Јеремија 39:1-7.

У првих 11 стихова 52. поглавља у Јеремијиној књизи налазимо готово дословне описе истих догађаја, али са додатном реченицом: „и метну га (Седекију) у тамницу, где оста до дана своје смрти“. Ти стихови износе следеће чињенице:

1) Вавилонски цар је побио све Седекијине синове, наследнике Давидовог престола.

2) Побио је и све племиће („поглавице“), виђеније људе у Јуди, да не остави могуће престолонаследнике.

3) Коначно, пошто је Седекији ископао очи, тај краљ на Давидовом престолу је одведен у Вавилон где је умро утамничен.

4) Зато изгледа, и цео свет тако мисли, да је Давидов престо престао да постоји, без могућих наследника, синова који су могли да очувају династију у животу. Извесно је да од тог догађаја престо више не постоји у Јуди, Јерусалиму и међу Јеврејима!

Јоахинова судбина

У то време је један бивши Јудин краљ лежао у вавилонској тамници. Имао је синове који су могли да наставе Давидову лозу. Бивши краљ Јоахин (Јехонија) је одведен у Вавилон окован у ланце и после 37 година тамновања рехабилитован. Поново је добио титулу „краља“ поред многих других заточених вазалних „краљева“ (Друга књига о краљевима 25:27-30).

Један од Јоахинових (Јехонијиних) синова био је Салатило, Зоровавелов отац. Салатило је од краљевске лозе чија линија родослова Исуса Христа иде до Давида (Јеванђеље по Матеју 1:12). Бог је покренуо персијског цара Кира да указом постави Зоровавела за управитеља (не за краља) да се врати у Јерусалим и обнови Дом Божји (Храм) 70 година после одласка у ропство. Међутим, нити је Јоахин (Јехонија) нити неко од његових синова или унука владао у Јуди. Ако је постојао потомак Давидове лозе у ропству, зашто није постављен на престо када се вратио у Јерусалим? Једноставно зато што Бог то не би допустио!

Бог поставља и обара краљеве. Он је одредио да ће одузети Давидову круну владајућој лози Фаресовој и ставити је на главу сина из Зарине лозе. Међутим, краљевска лоза која иде управо од Давида је морала да остане у тој средини како би Христ могао да се роди од Давидове лозе стотинама година касније. С друге стране, Бог је морао да одржи обећање Давиду да никада неће недостајати потомак на његовом престолу! Многа замршена и очаравајућа библијска пророчанства, од којих нека делују противречно, морала су да се остваре. Био је то тежак задатак, невероватна мисија коју је Бог поверио пророку Јеремији!

Јеремија 22:24. Бог је одлучио да оконча ту краљевску лозу. Одузимао је круну не допуштајући Јехонијим синовима да владају на Јудином престолу. Обарао је престо зарад друге линије Јудине породице. Бог убедљиво каже Јеремији шта ће се догодити са Јехонијином лозом – Јеремија 22:30. Он је говорио, Јеремија записао! Историја је одлучена и остварена онако како је Бог рекао. Јехонија није имао деце, што је сам Бог наредио да се забележи (види Прву књигу летописа 3:17 и Јеванђеље по Матеју 1:12). По питању Давидовог престола био је без деце пошто нико од његових потомака неће сести на тај престо!

Круна је одузета Зариној лози, ишчупана из Јуде, сви непосредни кандидати за престо побијени, а Јехонија утамничен у Вавилону и по заповести Бога Свемогућег записан да је у погледу престола као без деце. Јеремија је обавио први део свог великог задатка. Престо је ишчупан, краљевство потпуно оборено и Јуда започиње да преживљава своју националну казну.

[Sasha1]

Куда одлази Јеремија?

Шта се догађа у другој фази Јеремијиног важног задатка? Пророк се обрео међу поробљеним Јеврејима. Морао је да буде ослобођен за други део мисије. Читамо шта му се догађало у Јеремији 40:2-5. Добио је потпуну слободу да чини како му је воља, чак и новац за трошак да би могао да изведе други део своје мисије. Куда је отишао?

Долазимо до невероватног, фасцинирајућег, крајње узбудљивог дела Јеремијине књиге – Јеремија 40:6! Вавилонски цар је поставио Годолију за управника над остатком Јевреја. Пошто је Јерусалим био у рушевинама, Годолија је успоставио седиште у Миспи. Амонски цар је сковао заверу са Јеврејином Исмаилом да убије Годолију. Завера је извршена. Управник земље и део Јевреја су побијени. Јеремија је међу преживелима – Јеремија 41:10. Прочитајте поново тај стих у случају да вам је промакла једна битна ставка! Међу тим Јеврејима су КРАЉЕВЕ КЋЕРИ, кћерке краља Јудиног Седекије, потомци Давидове династије!

Краљ Седекија је преминуо у Вавилону – Јеремија 52:11. Сви синови су му побијени и сви племићи („поглавице“) у Јуди. Сви могући Седекијини наследници на Давидовом престолу су искорењени, осим краљевих кћери! Сада јасно због чега је Јеремија отишао у Миспу!

Јеремијин бег

Убрзо затим човек по имену Јоанан замењује Исмаила на месту вође. У страху од одмазде цара Набуходоносора и халдејске војске Јоанан и војводе се обраћају пророку Јеремији (Јеремија 42:2, 3). Реч Господња им је преко Јеремије рекла да се не боје, да ће их Бог заштитити и избавити. Народ је хтео да бежи у Египат, али га је Господ упозорио да то не чини зато што ће у том случају доћи Набуходоносоров мач кога се плаше да их надвлада и побије – Јеремија 42:15-16. Као што људи обично чине, народ је одбацио Божје упозорење – Јеремија 43:2-4. Људи који на сав глас изјављују да хоће да чине Божју вољу обично не прихвате Божју Реч као Његову вољу, осим када је њихова воља. Тако је Јоанан отишао са народом у Египат – Јеремија 43:5-7.

У Египту је Бог поново упозорио те Јевреје преко пророка Јеремије да ће ту умрети од мача и глади – Јеремија 44:12-14. Видимо из тих стихова да се неколицина налазила под божанском заштитом. Божанску мисију је требало спровести у дело. Те „избеглице“ (14. стих) умаћиће мачу и глади - Вечни Бог то каже у Јеремији 44:28.

Под божанском заштитом

Варух је био Јеремијин стални пратилац и секретар. Битно је запазити Божје обећање Варуху да ће га штитити – Јеремија 45:2-5. Варухов живот, као и Јеремијин, био је под божанском заштитом. Раније је Господ рекао Јеремији да ће бити добро остатку људи који су побегли у Египат. Једини остатак који је преостао за Јеремијину мисију пресађивања престола биле су краљеве кћери (Јеремија 15:11). То што је рекао у Јеремијиној књизи 15:11, Бог је дословно испунио и то је описано у Јеремији 39:11, 12 и 40:2-6.

Дакле, добро ће бити краљевском материјалу датом Јеремији да њиме сагради и засади, а Јеремија ће под заштитом отићи у земљу коју не познаје! Ко је још био одређен да иде у земљу коју не познаје? Припадници десет племена са краљевством које има право првенаштва - Израиљ! Тако Јеремија и његов мали краљевски остатак беже из Египта, враћају се у Јуду и онда... куда? У земљу у коју је, као што ћемо видети, отишло „десет изгубљених племена“.

Пророк Исаија довршава то пророчанство (Исаија 37:32, 31), а исто је записано у Другој књизи о краљевима 19:30-31. Ово пророчанство је дошло преко Исаије у 14-ој години краљевања јудејског краља Језекије када асирски цар Сенахерим прети да окупира Јуду и односи се на касније време, не на Језекијину владавину. Критичари наводе да се исти остатак спомиње у Другој књизи летописа 30:6, али тај догађај није пророчанство него историјски извештај о догађајима из прве године Језекијине владавине. Осим тога, тај остатак није побегао из Јерусалима него су ти Јевреји умакли Сенахеримовим снагама које су претиле инвазијом на јудејску земљу. Тај остатак је утекао у Јуду а не ИЗ Јуде! Штавише, у том опису нема ни речи о „пуштању жила оздо и рађању озго“, као у Исаији 37 и Другој књизи о краљевима 19.

Пророчанство о пуштању жила доле и рађању рода горе је толико битно да је два пута записано и односи се на остатак који ће касније да умакне са Јеремијом! Остатак са пророком Јеремијом, у којем је бар једна краљева кћи, пустиће жиле одоздо - биће пресађен! Затим ће родити одозго – биће саграђен. Да ли је Бог омануо по питању свечаног обећања завета да ће одржати Давидов престо у животу? Где се одиграло сађење и грађење? Место и народ у којем је престо обновљен су јасно идентифковани у Божјој Речи.

[Sasha1]

МИСТЕРИОЗНИ ЈАЗ ИЗМЕЂУ ФАРЕСА И ЗАРЕ

Куда је отишао пророк Јеремија са секретаром Варухом и једном или више краљевих кћери? Историја ту застаје без одговора. Десет израиљских племена, која се у Библији називају „Дом Израиљев“, изгубила су и свој идентитет, а изгубила су се и из историјског сазнања. Данас живе непризнати међу незнабожачким народима. Бог је сакрио од света њихов идентитет и локацију. У ово последње време када се знање умножило и „разумни“ (мудри) разумеју (Данило 12:4, 10), налазимо да је та тајна, коју до овог времена нисмо били у стању да разумемо, откривена у библијским пророчанствима. Пре тога морамо да се осврнемо на тајанствени „јаз“ који се створио у време Јаковљевог сина Јуде.

Јуда је имао два сина. Прворођени син је уједно био краљевско семе са правом да наследи престо, човек преко кога ће се Божје обећање о владалачкој палици пренети даље. Изгледа да је бабица знала да су на путу близанци, па је записано у Библији да је пред сам порођај један близанац промолио руку на коју му је везала црвен конац као знак да је први. Онда је дете повукло руку и прво се родио други близанац. Бабица је ускликнула: „Како продре!“, па су га назвали Фарес (што значи: обров, отвор, у преносном смислу прелом; то име је значило да ће између њега и његовог брата постојати отвор, јаз, прелом у односима). Прича о рођењу Јудиних синова је забележена у Књизи првој – Постању 38:27-30. Зашто је тај чудан догађај уопште записан у библијској историји, осим ако се тај прелом међу синовима неће зацелити у будућности? Исцељење се није одиграло за њихова живота.

Близанац Зара, којем је бабица везала црвен конац, имао је пет синова (Прва књига летописа 2:6). Ниједан Зарин потомак није успео да дође на престо и зацели јаз. Наиме, сви су краљеви од Фаресове лозе: Давид, Седекија и Христ. Треба имати на уму следеће чињенице:

1) Јаз се могао премостити преносом владалачке палице са Фаресове на Зарину лозу.

2) Пренос се никада није одиграо у време владавине јудејског краља Седекије, потомка Фаресове лозе.

3) Стога је морао да се одигра након што је Седекија збачен са престола.

4) Пошто је Давидова лоза (која потиче од Фареса) морала да остане на престолу у свим нараштајима за увек, прелаз владалачке моћи је могао да се догоди само превратом (рушењем) престола, односно склапањем брака између Фаресовог наследника на престолу и неког из Зарине лозе, чиме би се јаз зацелио.

Троструко рушење престола

У историји је забележено да су Зарини потомци постали луталице и да су отишли на север као део скитских племена. Њихови потомци касније мигрирају у Ирску у време владавине Краља Давида. У то време је узвишена лоза Фарес-Давид-Седекија која поседује владачку палицу. Зарина лоза, која је сматрала да полаже пуно право на владачку палицу коју ће добити једног дана, била је унижена по питању краљевске моћи.

У библијском пророчанству Вечни Бог Творац говори о поробљавању Дома Јудиног од стране вавилонског цара. Од 18. стиха у Језекиљу 21 говори се о поробљавању. Када дођемо до 30, 31, и 32. стиха, Бог говори о рђавом краљу Седекији („неосвећени, рђав кнез (краљ) Израиљев у 30. стиху). Бог му каже: „Скинуће ти се тијара (краљевска дијадема) и отеће ти се венац (круна)“. Управо се то догодило у првој фази Јеремијине мисије! Бог даље каже: „Узвисиће се оно што је унижено и унизиће се оно што је узвишено“ и додаје „Ја ћу од тога направити рушевину, рушевину, рушевину“. Од краљевске дијадеме (тијаре) и венца (круне) направиће рушевину, и то три пута!!!

Краљ Седекија из Давидове династије је носилац круне. „Скинуће ти се тијара“! Скинута је. Умро је у Вавилону, а сви његови синови и племићи (поглавице) су побијени. „Узвисиће се оно што је унижено и унизиће се оно што је узвишено“. Ко је био узвишен? Краљ Седекија из Јуде. Сада ће бити унижен, изгубиће круну. Јуда је био „узвишен“, а Израиљ је остао дуго без краља, „унижен“ (Осија 3:4). Фаресова лоза је била „узвишена“, Зарина „унижена“. „Ја ћу од тога направити рушевину, рушевину, рушевину. Али се то неће догодити него при доласку онога коме припада суд и коме ћу га ја предати“. Кога је требало срушити? Тијару (краљевску дијадему) и престо, и то не једном него три пута! Обоје ће бити срушено тако што ће Седекија из Дома Јудиног, из Фаресове лозе, бити унижен, а узвисиће се Дом Израиљев и неко из Зарине лозе! Прво од три рушења се одиграло у првој фази извршења Јеремијиног задатка.

У стиху 31. пише: „Свршено је!“ Престо (круна) ће престати да постоји? Не. Како да буде срушен још два пута, односно пренесен с једног на другог, ако тада престаје да постоји? Како након три преноса круне да престо буде предат Христу који на њега полаже право и треба да седне на исти приликом свог Другог доласка ако је престо потпуно престао да постоји? Како онај који је до тада био „унижен“ да се узвиси круном уколико круна више не постоји? Дакле, смисао те реченице није да престо престаје да постоји, него је завршено његово прво рушење, а после три рушења више неће бити рушен до другог доласка Исуса Христа којем ће бити предат.

Бог неће прекршити Своје непромењиво обећање Давиду! У сваком нараштају (до Христовог доласка) имаће наследника који носи ту круну, као што му се Бог заветовао. Друга фаза Јеремијине мисије сада је морала да се спроведе у дело: пресадити престо и поново га саградити. Круна је морала да буде срушена да би се пренела на другог. Где и ко је тај други?

[Sasha1]

Загонетка и поређење

Чудна истина о сађењу и грађењу Давидовог престола откривена је у „загонетки“ и „поређењу“ који су изражени језиком симбола које до овог последњег времена није било могућно схватити! Данас је та истина толико јасна да и мало дете може да је разуме.

Истина о пресађивању и изградњи Давидовог престола записана је у Језекиљу 17. Цело поглавље треба пажљиво прочитати, а пре свега запазити да те речи нису упућене Јуди (Јеврејима), него Дому Израиљевом. Та порука служи да просветли изгубљене припаднике Десет племена Дома Израиљевог у овим последњим временима! Бог прво каже Језекиљу да говори у загонетки, па у поређењу. Загонетка је забележена од 3. до 10. стиха. Од 11. стиха Бог појашњава значење загонетке. Јасно је у 12. стиху на кога се односи загонетка. Бунтован дом су припадници десет израиљских племена - тако из Бог назива (Језекиљ 12:9). Бог је поставио Језекиља управо над тим домом, Домом Израиљевим (Језекиљ 2:3, 3:1). Дакле, од 11. стиха Бог јасно објашњава загонетку.

Велики орао је дошао на Либан и узео највишу гранчицу кедра. Објашњено је да је то симбол цара Набуходоносора из Вавилона који је дошао у Јерусалим и одвео Јуду у робље. Ломљење младих кедрових грана које су однете у земљу прометну је објашњено као поробљавање краљевих синова. „И узе расад из оне земље“ (семе) – 5. стих – значи да је Набуходоносор такође узео народ и кнезове Јудине. „Она беше посађена у доброј земљи, код обилне воде, да пусти гране и донесе род, и да постане красна лоза“ (у неким преводима пише „и да постане ниска лоза“) – то значи да је са Јеврејима склопљен завет да ће, иако над њима владају Халдејци, моћи да живе у миру и да расту. Објашњење „другог орла великог“ је да представља египатског Фараона.

Дакле, загонетка у Језекиљу 17 покрива први део Јеремијине мисије. Ево шта нам је откривено у вези са другим делом мисије – сађењем Давидовог престола! Објашњење долази у виду параболе у Језекиљу 17:22-24. „Ја ћу узети врх од високог кедра и посадићу га...“ Из онога што сам Бог објашњава јасно је да кедар представља јудејски народ, а врх високог кедра његовог краља. Загонетка нам каже да је Набуходоносор узео највишу гранчицу кедра – краља. Парабола (поређење) нам сада каже не да ће Набуходоносор, него да ће Бог узети врх кедра. Не каже да ће узети саму гранчицу, то јест самог краља, него од краља, од краљевих младих грана! „Одломићу гранчицу са врха од младих грана његових и посадићу је на гори високој и уздигнутој“. Узеће гранчицу од младих гранчица – од Седекијине деце. Набуходоносор је побио све Седекијине синове. Бог ће сада преко пророка Јеремије да узме са врха од младих грана и „посадиће је“ (22. стих). Младе гране на врху представљају децу јудејског краља Седекије, па стога и његове кћери.

Млада грана биће посађена. Симболичан језик не може да буде јаснији: млада јеврејска принцеза треба да постане краљевско семе да се поново посади Давидов престо! Где ће бити посађен? „На гори високој и уздигнутој“ каже Вечни Бог. „Гора“ у библијској терминологији увек представља симболичан израз за „народ“.

Који народ?

Стих 23: „Посадићу је на високој гори Израиљевој“ одговара Бог Свемогући! Давидов престо биће пресађен у Израиљ након што је оборен у Јуди! Којим јаснијим изразом то објаснити? „И она ће пустити гране и донеће род, и постаће красан кедар“.

Да ли је Давидов престо престао да постоји обарањем Седекије из Јуде? Да ли је Бог заборавио завет (савез) са Давидом? Упоредимо те стихове са Исаијом 37:31, 32: „Остатак дома Јудина што се спасе опет ће пустити жиле оздо и родити озго...“ То што је скинуто (краљевска дијадема) са Јудине главе биће пренето у Израиљ када хебрејска принцеза буде „посађена“ на тај престо који ће сада бити у Израиљу који је изгубљен из вида и историје. У Израиљу „посађен“ престо „родиће одозго“. То значи да ће се принцеза удати, имаће децу и њени синови наставиће Давидову династију, баш као што се Бог заветовао Давиду да ће увек имати потомка на престолу.

„Све ће врсте птица одмарати се под њом, све што крила има одмараће се у хладу грана његових“ (Језекиљ 17:23). „Изгубљени“ Израиљ који буде стекао престо и поново постао самостојна нација, у догледно време распространиће се по земљи стичући превласт и моћ. Такође ће наследити безусловна обећања првенаштва, у складу са савезом (заветом) који је Бог склопио са Аврамом.

„И сва ће дрвета пољска...“ (24. стих). „Дрво“ је у тој загонетки и параболи упоређено са народом. Другим речима, сви ће народи земаљски „познати да ја, Господ, снизих високо дрво и узвисих ниско дрво“. Високо дрво Јуда је држао Давидов престо 130 година након што је Израиљ одведен у ропство где је постао ниског раста, ниско дрво у стању ропства („узвисих ниско дрво“). Израиљ ће се узвисити, процвашће, разгранаће се, имаће краља из Давидове лозе: „посуших зелено дрво (Јуду) и учиних да озелени сухо дрво (Израиљ)“ (24. стих).

Упоредимо те стихове са Језекиљем 21:31, 32: „Скинуће ти се тијара (краљевска дијадема) и отеће ти се венац (круна)... Узвисиће се оно што је унижено и унизиће се оно што је узвишено. Ја ћу од тога направити рушевину...“ Говори о преносу престола из Јуде у Израиљ.

Израиљ је тада имао већ 400 година независну државу у Ирској и краљевску лозу на коју ће се накалемити Седекијина кћерка. Ирски Израиљци су древна колонија коју Асирци нису одвукли у ропство. Израиљ са правом првенаштва, на челу са Јефремом и Манасијом, процвашће и постаће у догледно време народ који живи у благостању. „Ја, Господ, рекох, и учинићу“ (Језекиљ 17:24).

Првенаштво је у Израиљу. Иако изгубљен и окован претпоставком да је незнабожачки народ, то је народ којем је Бог наменио да израсте у обећано мноштво – велики народ и групу народа - које ће поседовати капије својих непријатеља, постати колонизатор, проширити се по целом свету и постати богат националним ресурсима и благом. Не заборавимо да онда када постану тако моћни и национално доминантни, међу њих ће се пресадити Давидов престо!

Куда је отишао Јеремија и његово семе за пресађивање у потрази за изгубљеним Домом Израиљевим? Где је сада тај Дом? Како је премошћен „јаз“, како је син из Зарине лозе доспео на престо? Локација је прецизирана у библијским пророчанствима. Пратећи историју расејавања Израиља можемо да следимо траг Јеремијиног кретања.

[Sasha1]

НОВА ИЗРАИЉЕВА ЗЕМЉА

Спремни смо да потражимо локацију изгубљених племена Дома Израиљевог који је одведен из своје земље. На основу благослова које је Јаков пренео на своје унуке, Јефрема и Манасију, знамо да данашњи изгубљени Израиљ живи као један моћан народ, група народа и неколико других народа. Имају велику економску и политичку моћ, а сматрају их незнабошцима. Оног тренугка када смо их лоцирали коначно смо нашли и Давидов престо.

Многи одељци библијског пророчанства говоре о тим народима, потомцима изгубљеног Израиља у овим последњим данима. Штавише, добар део тих пророчанстава није било могућно разумети до садашњег времена краја. Пре свега треба чврсто имати на уму ове чињенице:

Речи пророка Амоса 9:8, 9 написане су у време владавине тринаестог од 19 краљева у Дому Израиљевом – Амос 9:8, 9. Као што видимо из контекста, грешно краљевство се односи на Дом Израиљев пошто Јуда тада још није сагрешио. Бог каже да ће сатрети то краљевство у смислу ентитета (државе), неће уништити народ. Напротив, каже да ће растрести Дом Израиљев међу све народе. Многи који неће да схвате да су се племена поделила на Дом Израиљев (на северу) и Дом Јудин (на југу) пре него што су одведени у ропство погрешно примењују ове стихове на чињеницу да су Јевреји расути по свим народима. Међутим, у овим стиховима нема ни речи о Дому Јудином, Јеврејима, него се искључиво односе на Дом Израиљев који се састоји од десет племена. Асирци су 10 племена отерали у ропство, а та племена су касније мигрирала и расејавала се у народе пре него што је Вавилон напао Јевреје и одвео их у ропство. Ово пророчанство каже да ће се Израиљ (не Јуда) просејавати у све народе и да ће изгубити свој идентитет, али ће их Бог штитити и чувати „да ни једно зрно на земљу не падне“.

Нова отаџбина

Управо у том периоду је требало да се оствари Осијино пророчаство да ће Дом Израиљев дуго времена остати без краља (Осија 3:4). Јасно је да су се расејали по свим народима. Штавише, многи одељци у Новом завету указују на то (на пример, почетак Јаковљеве посланице).

Иако су се многи од њих раштркали међу разне народе, један део се утврдио на дефинитивном локалитету и постао независна држава у време пророка Јеремије – 140 година након изгнанства и поробљавања Дома Израиљевог. Ти Израиљци који поседују право првенаштва стигли су, као што налаже библијско пророчанство, у нову отаџбину која је постала њихова држава. Вечни Бог је надахнуо Другу књигу Самуилову 7:10 и Прву књигу летописа 17:9 да нам саопшти како је народу свом Израиљу дао место становања на којем га је посадио (Јеремијина мисија је управо била да међу тим народом, Израиљем, посади престо). Израиљ ће остати посађен на том месту и више се неће померати и злопатити. Контекст тих стихова сасвим јасно показује да се не односе на Свету земљу, него на другу земљу у коју ће се скупити раштркани Израиљци након што буду избачени из своје обећане земље Палестине коју ће населити незнабошци.

Запазимо: након што су узети из Палестине и растресени по свим народима и након што су живели дуго без краља и изгубили свој идетитет, опет ће бити „посађени“ у удаљеној страној земљи која ће постати њихова. Записано је и да се одатле више неће померати, него ће остати на том месту становања. Док нека друга пророчанства наговештавају да ће ти носиоци права првенаштва да постану колонизаторски народи који ће се проширити по целом свету, јасно је да ширење мора да крене из тог утврђеног места њиховог становања које мора да буде дом, седиште, краљевина у којој је Давидов престо.

Имајмо у виду да када су стигли на то „место становања“ у којем ће се посадити Давидов престо, више се одатле неће померати. Стога је локација где се данас налазе ти народи место где је Јеремија посадио Давидов престо пре око 2.500 година. Пророчанства која се односе на данашње време, или на локалитете тог народа пре Христовог повратка, откривају и локацију где је Јеремија садио. Дом Израиљев још увек треба да се врати у своју (обећану земљу) Палестину приликом Христовог повратка и да у Самарији, својој изворној постојбини, сади винограде. Библијска пророчанства која говоре одакле ће једног дана да мигрирају, откривају локацију „изгубљених“ десет племена израиљских. Два узастопна рушења престола су такође морала да се одиграју на просторима тог општег локалитета који је њихово ново место становања.



Изгубљени Израиљ лоциран

Погледајмо где библијско пророчанство лоцира те носиоце права првенаштва који сада поседују Давидов престо и уживају најбогатије земаљске националне благослове. Не треба никада превидети да се они у Светом Писму разликују од Јуде – Јевреја – по именима: „Јефрем“, „Јосиф“, „Јаков“, „Рахиља“ (Јосифова мајка), „Самарија“ (њихова бивша отаџбина), „Израиљ“.

Према пророчанству у Осији 12:2, Израиљ је ловио источни ветар. „Јефрем“ је првенац у Израиљу и зато се његово име неретко користи за свих десет изгубљених племена. Источни ветар дува према западу! Стога је Јефрем (Израиљ) морао да оде са Асирцима према западу. Када се Вечни Бог (у Псалму 89) заклео Давиду да ће његов престо остати довека, у свим временима, рекао му је да ће престо да буде на мору (Псалам 89:25-26). Значи да ће Давидов престо да буде засађен на мору!

Бог је такође рекао пророку Јеремији да иде на север и позове Израиљ да Му се врати – Јеремија 3:11-12! Израиљ је у та два стиха јасно одвојен од Јуде. И у Палестини се налазио северно од Јуде. Када је Бог изговорио а Јеремија записао ове речи, Израиљ је био ишчупан из Свете земље већ више од 130 година и већ је одавно мигрирао са Асирцима северно (и западно) од изворне локације Асирског царства. Дакле, видимо да је локација изгубљеног Израиља према северу и западу и на мору!

Јеремија 3:18 говори да ће у будућем егзодусу о Христовом доласку Израиљци да се врате у Палестину из северне земље!

Бог преко пророка Осије поставља питање да ли ће напустити Јефрема (Израиља) и каже да ће са страхом дотрчати синови са мора (Осија 11:8, 10). У неким преводима стоји да ће дотрчати са запада, што је логично пошто су данашњи Египат и данашња Асирија (Немачка) западно од Свете земље у коју ће се вратити (11. стих).

Јеремија 31:8 – Бог ће их вратити из северне земље. Израз „из крајева земље их ја купим“ је у неким преводима записан као „са обала земље ја их купим“. Ово пророчанство о будућем скупљању Израиља се односи на „време“ када ћемо „после“ разумети – последње време (Јеремија 30:24, 31:1) и упућено је „Израиљу“ (Јеремија 31:2, 4, 9), „Јефрему“ (6. и 9. стих) и „Самарији“ (5. стих). Стих 8. је индикација да их сакупља из северне земље и „са крајева земље“ (са обала земље), што наводи на закључак да су народ који доминира на мору и да су се колонизацијама надалеко распространили.

Бог се обраћа Дому Израиљевом (не Јудином) и преко пророка Исаије (Исаија 49:3, 6). У истом поглављу каже да раштркани Израиљци долазе са севера и запада и из земље Синске (12. стих). У изворном хебрејском језику на којем је написан овај стих не постоји израз „северозапад“ као у нашем језику, али је управо та реч назначена изразом „са севера и запада“. Значи стих дословно каже: „Ево их, из далека стижу, Једни са северозапада, други из земље Синске“. Вулгатин (латински) превод уместо „земља Синска“ (Синим) каже „Аустрали“ или „Аустралија“. Дакле, имамо назнаку да је локација изгубљеног Израиља северозападно од Јерусалима и протеже се широм целог света. Стога је данашњи Израиљ, Израиљ из времена када је Јеремија у њега „посадио“ Давидов престо, лоциран северозападно од Јерусалима на мору.

То 49. поглавље Исаијине књиге почиње речима: „Послушајте, острва!“ Народ којем се Бог обраћа, Израиљ, назван је у првом стиху „острва“, а у трећем „Израиљ“. У неким преводима су „острва“ назначена као „обале земаљске“. Јеремија 31 лоцира Израиљ у „северној земљи“, а Јеремија 31:9-10: „ја сам отац Израиљу а Јефрем је мој првенац. Чујте народи (Јефреме, Манасијо...), реч Господњу, јављајте је острвима далеким!“. Поново Исаија 41:1, 8: „Умукните преда мном острва!... Али ти, Израиљу, слуго мој, Јакове, кога себи ја изабрах, семе Аврама кога сам волео“.

Порука у Јеремији 31:10 се објављује „острвима далеким“! Дакле, као и у време пророка Јеремије, Дом Израиљев је данас на острвима која су на мору северозападно од Јерусалима. То је народ који живи на обалама и доминира морем. Нема грешке у њиховог идентитета! На карти Европе вуците линију северозападно од Јерусалима преко европског контитента све до мора, а затим до острва у мору! Линија директно води до британских острва!

Доказа да су бели народи којима је енглески матерњи језик – Британија и Америка – заправо стварни потомци наследика права првенаштва Јефрема и Манасије из „изгубљеног“ Дома Израиљевог има толико да ће бити предочени у другим радовима. У овом ћемо погледати делић тих доказа.

[Sasha1]

Хебрејска имена за Британију

Најзанимљивија чињеница је значење хебрејских речи у именима британског народа. Дом Израиљев је народ завета. Хебрејска реч за „завет“ је „берит“. Израиљци су након Гедеонове смрти следили лажног паганског бога Вала. У Судијама 8:33 и 9:4 видимо реч „завет“ (берит) у комбинацији са именом бога Вала (Бала). Израз „Вал-Верит“ (Бал-Берит) значи „идол завета“.

Хебрејска реч за „човека“ је „иш“. У енглеском језику речи са суфиксима „иш“ означавају припадност (специфичном народу или особи). У изворвном хебрејском језику се не изговарају самогласници. Када се прескочи самогласник „е“ у речи „берит“ и задржи „и“ у англицизираном облику који данас постоји у енглеском језику, добијамо англицизирану хебрејску реч за „завет“ – „брит“. Британци себе често од миља скраћено називају „Бритима“. Реч за „народ завета“ или „човека завета“ на хебрејском је „бритиш“. Британци зову себе „Бритиш“, а своја острва „Бритиш ајлс“ (British, British Isles). Да ли је чиста случајност да се стварни данашњи народ завета зове „Бритиш“ и да настањује „Британска острва“?

Дом Израиљев није требало да изгуби само свој идентитет, него и своје име. Требало је да буду названи новим именом и да не знају за свој израиљски идентитет, што Бог јасно каже у Исаији 62:2. Овај стих се односи на ове последње дане до Миленијума (хиљадугодишњег Краљевства) када ће се поново јасно открити стварни идетитет Израиља.

Бог је рекао Авраму: „У Исаку назваће ти се потомство“. Исаково име се понавља у Посланици Римљанима 9:7 и Јеврејима 11:18. У Амосу 7:16 су Израиљци названи „Дом Исаков“. Они су потомци Исакови, Исакови синови. Ако из имена „Исак“ избацимо слово „и“ (пошто се на хебрејском самогласници не изговарају) добијамо реч „Сак“. То ће рећи да је реч о „Саксоновим синовима“, односно „Саксонцима“! Многи бркају Англо-Саксонце са немачким Старим Саксонцима који још увек живе у Немачкој. Име немачких Саксонаца потиче од старонемачке речи „Сахс“ која значи „мач“ или „нож“. Немачки мачеваоци су сасвим други народ у односу на Англо-Саксонце који су мигрирали у Британију.

[Sasha1]

Дановов змијски траг

Као што је Бог намеравао да у овим последњим временима „изгубљени“ Израиљ буде лоциран и пронађен, треба очекивати да су Израиљци оставили знакове поред пута, трагове по којима можемо да видимо куда је древни Израиљ отишао из Асирије, земље у коју су одвучени као робље.

Бог се обраћа Јефрему (20. стих) и каже му у Јеремији 31:21 да остави знаке и пободе коље на путу којим буде отишао. Тако у Писму налазимо да су Израиљци оставили знаке и коље дуж пута.
У Књизи првој – Постању 49:17, Јаков, који предсказује шта ће се десити сваком од његових синова, казује улогу свог сина Дана. „Био Дан на путу змија“. У једном преводу тог стиха са изворног хебрејског пише: „Дан ће бити змијски траг“. Значајна је чињеница да је једно од Десет племена, Даново, назвало по свом оцу свако место куда је прошло.

Изворно је у Светој земљи Дан становао у обалном појасу Медитерана, западно од Јерусалима. Смисао стиха у Исусу Навину 19:47 показује да је обала Данова била премала за њих, па су морали да се прошире. У Судијама 18:11-12 је забележено да је Дан заузео Киријат-Јарим и да је то место „прозвано и до данас Махане-Дан“. Нешто касније иста дружина од 600 војника Данита осваја Лаис и „они га назваше Дан, по имену Дана, оца свога“ (29. стих). Примећујемо како су ови Данити оставили змијски траг по путу куда су прошли – оставили су знаке и поболи коље по којима им данас улазимо у траг.

У хебрејском су се самогласници само изговарали, нису се писали, тако да се реч „Дан“ може писати и као „Дн“, а изговарати у облицима: „Дан“, „Ден“, „Дин“, „Дон“ и „Дун“, а и даље да представља исто изворно хебрејско име.

Даново племе је насељавало две различите области (покрајине) у Саветој земљи пре него су га Асирци поробили. Једна насеобина Данита је била на обали мора у Палестини. Пошто су претежно били морнари у Писму је забележено да Дан живи на лађама (Судије 5:17). Када је Асирија заузела Израиљ, ти Данити су се отиснули на море, отпловили западно дуж Медитеранског мора а затим северно до Ирске. Пре смрти Мојсије је пророковао о Дану у Књизи петој – Закони поновљени 33:22. Дуж медитеранских обала куда су прошли Данити су оставили своје трагове у „Дену“, „Дону“ и „Дину“.

Ирски историјски анали показују да су нови насељеници када су стигли у Ирску били познати по имену „Туата де Данаан“ (“Tuatha de Danaan”), што у преводу значи „Племе Даново“. Каткада се у аналима исто име појављује као „Туатхе Де“ (“Tuathe De”) што значи „народ од Бога“. И у Ирској налазимо знакове поред пута у именима места Данслау, Дансовер, Дундалк, Дундрум, Донегал, Дунгло, Дингле, Дунсмор. Штавише, име Дун (Dunn) на ирском језику значи исто што и Дан на хебрејском – судија.

Северна колонија Данита у Светој земљи пала је у руке Асирцима и са осталих Десет племена је одведена у ропство. Из Асирије су путовали копном и оставили копнене знакове поред пута. По напуштању Асирије настанили су се за извесно време западно од Црног мора где налазимо реку Дњепар, Дњестер и Дон. У старој и савременој географији налазимо и ове знакове на путу: Дунав (Данау), Данин, Данастер, Дандари, Данез, Дон, Дан, Сингидунум, Удон, Еридон све до Данске (чије име значи „Данов знак“). Када су стигли на британска острва поболи су коље именима Данди, Данравен; у Шкотској, као и у Ирској, честа су имена попут „Данс“, „Донс“ и „Дунс“. Данов „змијски траг“ директно води до Британских острва!

Староирски анали

Укратко треба рећи шта откривају древни анали, легенде и ирска историја да бисмо створили представу о „пресађивању“ престола које је извео Јеремија и садашњој локацији „изгубљеног“ Израиља. Права стара историја Ирске је веома обимна и обојена понеком легендом. Међутим, са чињеницама из библијске историје и библијског пророчанства лако је раздвојити легенду од стварне историје. Одбацујући очигледне легенде из различитих историја Ирске извлачимо следеће:

Много пре 700-те године пре наше ере јака колонија по имену „Туата де Данаан“ (племе Даново) стигла је на лађама, истерала присутна племена и населила се у Ирској. Касније ће у време владавине Краља Давида са истока да стигне колонија из Зарине лозе. Затим је године 569. пре наше ере (када је Јеремија пресадио престо) у Ирску стигао остарели, седокоси патријарх који се у неким записима води као „светац“. Са њим је дошла принцеза, кћерка источњачког краља и његов сапутник по имену „Симон Брах“ чије се име у различитим историјским записима изговара и као „Брек“, „Берех“, „Брах“, „Барах“. Принцезино хебрејско име је Тефи – надимак од правог имена „Теа-Тефи“. Ту Седекијину кћер не треба мешати са ранијом владарком „Теом“ (Теа), кћерком Итовом (Ith), која је живела у време владавине краља Давида.

У том краљевском друштву налазио се и син ирског краља који је стигао у Јерусалим у време његове опсаде. Упознао се са Теом-Тефи и оженио њоме недуго после 585. године пре наше ере када је пао Јерусалим. Са њима је у Ирску допутовао и њихов синчић коме је тада било 12 година. Осим краљевске породице, Јеремија је донео у Ирску и неке необичне предмете: харфу, ковчег и прелепи камен по имену „лиа-фаил“ (lia-fail) - „камен судбине“. Коинцидентно је да се хебрејски чита са десна на лево, а енглески с лева на десно. Име тог камена је исто са које год стране да се чита на енглеском. Још једна чудна коинциденција, ако је уопште реч о коинциденцији, је да су многи краљеви у историји Ирске, Шкотске и Енглеске крунисани управо на том камену, баш као и садашња краљица. Данас се тај камен налази у Лондону у Вестминстерској палати. Око њега и на њему је постављена столица за крунисање поред које на налепници пише „Јаковљев стубни камен“ (“Jacob’s pillar-stone”) (Види Књигу прву – Постање 28:18).

Краљевски супруг хебрејске принцезе Тее добио је титулу Херемон (Herremon) када је од оца наследио престо. Њега често мешају са много ранијим владаром из времена краља Давида, Гедеом Херемоном (Gede the Herremon) који се оженио Теом, кћерком свог стрица Ита (Ith). Син овог каснијег краља Херемона и хебрејске принцезе је наставио да влада на престолу Ирске и та непрекинута династија је опстала са свим ирским монарсима. Касније је срушена и пресађена у Шкотску, након чега је срушена још једном и пребачена у Лондон.

Када се повеже библијска историја и пророчанство са ирском историјом, нико не може да негира да је хебрејска принцеза кћерка јудејског краља Седекије и самим тим наследница Давидовог престола, да је времешни патријарх заправо Јеремија, а његов сапутник и бележник (секретар) Варух. Такође се не може оповргнути да је Херемон, потомак Зарине лозе, био ожењен кћерју из Фаресове лозе, чиме је јаз између Фареса и Заре премошћен. Када је Јеремија прво срушио престо у Јерусалиму, он је пресађен у Ирску. Касније је други пут срушен и пресађен у Шкотску. После трећег рушења је пресађен у Лондон где се и данас налази. Кад се Христ врати на Земљу преузеће не неки непостојећи, него жив постојећи престо (Јеванђеље по Луки 1:32).

Британски Комонвелт је једина група народа у целој историји света. Сједињене Државе су се нагло прошириле и стекле велике националне ресурсе и богатство након 1800. године. Светску доминацију међу народима стичу касније од Комонвелта. Гигантска светска сила постале су на крају Првог светског рата.

[Sasha1]

Сједињене Америчке Државе – Манасија

Из пророчанских благослова које је умирући Јаков пренео Јефрему и Манасији очигледно је да ће заједно да наследе велики део првенашког права и остаће заједно дуго времена пре него што се раздвоје. У Књизи првој – Постању 48, Јаков прво преноси право првенаштва на оба Јосифова сина рекавши да ће заједнички наследити те благослове. Потом говори о њима одвојено, па је Манасија требало да постане један велики народ, а Јефрем група народа.

Проричући о последњим данима Јаков каже: „Јосиф јесте младо родно дрво, младо родно дрво покрај воде живе; огранци му се изнад зида шире“ (Постање 49:22). Другим речима, Јосиф – Јефрем и Манасија - заједно и здруженим снагама треба да постану колонизатори у последњим данима и прошире своје колоније са Британских острва по целом свету. Према Јаковљевом пророчанском благослову у Постању 48, Јефрем и Манасија ће заједно да узрасту у мноштво а затим ће се раздвојити. Како су то Сједињене Америчке Државе Манасија када су њихови становници из многих народа, поред оних који су дошли из Енглеске?

Велики број припадника Манасијиног племена је остао са Јефремом до одвајања Нове Енглеске. Припадници Манасијиног племена су такође одређени да се растресу у многе народе а да се опет ниједан не изгуби (Амос 9:9). Манасија се инфилтрирао у многе народе. Потом је Јефрем са великим делом Манасијиног племена мигрирао у Енглеску, а многи други припадници тог племена нису напустили народе у које су се расејали све док као имигранти нису стигли у Америку када је Нова Енглеска постала независна нација. Ово, наравно, не значи да су сви емигринти у Сједињеним Државама од Манасијине лозе, али нема сумње да многи јесу. Израиљ је одувек усисавао незнабошце који су постајали Израиљци живећи у Израиљевој земљи или ступајући у брак са Израиљцима. Тако је Америка постала водећа светска „топионица народа“, што додатно потврђује Манасијин идентитет.

Постоје многи други докази о Манасијином идентитету. Било му је намењено да се раздвоји од Јефрема и постане највећа и најбогатија самостална нација у историји света. Манасија је заправо тринаесто племе. Изворно је било 12 племена, од којих је једно био Јосиф. Када се Јосиф поделио на два племена и када се Манасија издвојио у независну нацију постао је тринаесто племе. Да ли је пука коинциденција да су Сједињене Државе започеле као нација са 13 колонија?

Шта се догодило са другим припадницима „изгубљених израиљских племена“? Право првенаштва је припало Јосифу и његови благослови су прешли на Британски Комонвелт и Сједињене Америчке Државе, али је и других осам племена израиљских такође изабран Божји народ. И њима припада велика мера материјалног благостања, али не и доминација над другима која је повезана са правом првенаштва. У овом раду је остало само толико простора да нагласимо да су и та племена идентификована у народима 21. века. Бројни су докази да је тих осам племена мигрирало у подручја данашњих нација у северозападној Европи: Холандију, Белгију, Данску, северну Француску, Луксембург, Швајцарску, Шведску, Норвешку и Финску. Исланђани такође припадају викиншкој лози.

Расејавање Дома Израиљевог представља кључан догађај у историји света. Први пут у нашој историји откривамо ту сакривену историју коју поткрепљују бројни библијски и историјски докази.