Ko je Franja Epert?

[Sasha1]

FRANJA EPERT, VELIKI NARODNI PROSVETITELJ I HEROJ U FAŠISTIČKOJ RACIJI 1942.

Dana 4. januara 1942. u Đurđevo je došla vojno-lovačka pogranična jedinica iz Segedina. Oko 20 časova vojska je zaposela ulaze u selo, a u opštini je održan sastanak lokalnih vlasti sa istražiteljima okupacione službe bezbednosti. Sastanku su prisustvovali beležnik Zaka Peštalić, Franja Epert, predsednik opštine Dančika Nađpopov i podpredsednik Đorđe Šovljanski. Služba bezbednosti je raspolagala spiskovima koje su sastavili domaći Mađari za uništenje đurđevačkih porodica. Sednica je trajala do tri sata izjutra ponajviše zato što su se planiranom genocidnom postupku usprotivili beležnik i narodni učitelj-prosvetitelj Franja Epert, Nemac!

Biografski podaci o Franji Epertu

Rođen je u Apatinu, zarobljen kao austrougarski vojnik na ruskom frontu. Sovjetske vlasti su ga zbog njegove učenosti zadržale u Arhangelsku gde je opismenjivao narod. Posle 1920. se vratio iz zarobljeništva, došao u Đurđevo i oženio se Rusinkom Febronijom Epert. Duboko poštovan od naroda, uživao je ugled naprednog učitelja i podučavao decu pravim vrednostima (koje danas nazivamo evropskim). Po pravu porekla u očima Hortijevog režima bio je izjednačen sa pravima Mađara. Ustao je protiv planiranog pokolja „slovenskog elementa” i Jevreja u Đurđevu. Mogao je da iskoristi poreklo i položaj da spase svoj život i opljačka nečiju kuću, kao što su uradili mnogi. Međutim, svoje nemačko poreklo i položaj upotrebio je u noći 4. januara 1942. da od stanovnika Đurđeva, Jevreja, Srba i Rusina, odvrati genocidnu omču. Ime Franje Eperta i njegove porordice nije pisalo na spisku za istrebljenje! Sastanak je okončan i niko nije slutio da se genocidni obruč sve jače steže oko sela.

Duhovi mržnje nisu posustali posle zauzimanja autoriteta kakav je Franja Epert. Domaći fašisti su pošto-poto hteli likvidaciju - „raciju”! Da bi nesmetano sproveli planirani pogrom obrazovali su novi seoski odbor od ciglara Geze Kolinasija, dimničara Stevana Pistrujia, opštinskog podbeležnika Pala Erleia i učitelja Gabora Hricka, koji su u ime drugih zahtevali od raspoloženih vojnih vlasti da sprovedu pokolj.

Devetog januara se u školske učionice sa ulice smestila vojska, žandarmerija i žandarmerijski islednici – detektivi. Školska sala je pretvorena u sobu za uhapšenike. Dobošem su ponovljene ranije zabrane kretanja pod pretnjom smrti. Srbi i Rusini, koji su smatrani „nepouzdanima”, otpušteni su iz opštinske službe da ne bi postali neželjeni svedoci najmračnijih dela mađarskih fašista. Biti „nepouzdan” u opštinskoj upravi značilo je da su ti službenici određeni za likvidaciju. Vojne snage i žandarmerija su podeljene u patrole sa vodičima - mesnim mađarskim fašistima. Sprovodnici pogroma su nosili belu traku sa opštinskim pečatom. Geza Kolinasi je na parčićima hartije izdavao naloge za hapšenje. Prvog dana „racije” ispisao je imena Franje i Febronije Epert i Zaharija- Zake Peštalića.

U kući Epertovih je patrola, kojom je rukovodio Šandor Kiralj, uhapsila bračni par Epert, njihovu nedavno venčanu kćerku Irinu i zeta Vojislava Češljara, tek diplomirane učitelje! Fašistička patrola je iste noći upala u kuću Zaharija-Zake Peštalića, opštinskog beležnika i odvela ga u školu na isleđivanje. U školskom dvorištu, pred zgradom koja se i danas nalazi u dvorištu (zgrada u kojoj su bili zatočeni) postrojili su đurđevačke prosvetitelje, učitelje i beležnika, potrpali ih u kamion i oterali na Tisu!

Ubistvo jednog Nemca mađarski zločinci su mogli da opravdaju metodom kojom su se služili sve vreme okupacije Bačke – lažima. Franju Eperta su svrstali u neprijatelje mađarske države zato što nije pristao na planska ubistva. Franja Epert ne može da ostane u zapećku istorijskog sećanja zato što je pokušao da spasi najdragocenije u svakom narodu – ljude! Na nama je da se izborimo da zgrada iz koje je odveden Franja Epert i druge žrtve Racije u Đurđevu ne bude srušena.