Novootkrivene zrtve Kragujevacke tragedije 1941.

[Sasha1]

ДРУШТВО ЗА ОЧУВАЊЕ СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ
Станиша Бркић, кустос и стручни саветник
Крагујевац, Спомен-парк „Шумарице“
Предмет: Идентитет новооткривених жртава нацистичког геноцида у Крагујевцу октобра 1941.

Уважени пријатељу,

Прикупљајући податке о жртвама Холокауста (геноцида) над грађанима Србије дошли смо до идентитета 5 жртава које се не налазе на попису крагујевачких страдалника. Наишли смо такође и на податак о особи по имену Дејан Баштованов, стар 26 година, рођен у Темишвару од оца Ђорђа, стрељан у Крагујевцу 14. октобра 1941, али тренутно нисмо у могућности да цитирамо извор податка.

Желимо да те обрадујемо овог 21. октобра вешћу да ћемо ускоро уз помоћ једног стручног сарадника основати електронску базу података за жртве нацистичког геноцида, чиме ћеш свој вишегодишњи труд моћи да сачуваш у електронском облику и оставиш трајно сведочанство о злочину нацистичког окупатора. Радосни смо што делимо са Тобом приврженост очувању сећања на жртве нацизма, што је основни мотив и циљ постојања нашег удружења.

НОВООТКРИВЕНЕ ЖРТВЕ КРАГУЈЕВАЧКОГ ГЕНОЦИДА ОКТОБРА 1941.

Извор: Светомир Костадиновић Станко, „Надомак Београда“, издавач: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, Нови Сад, 1968. године. Списак у књизи носи наслов „Преглед палих бораца и жртава фашистичког терора са територије бившег младеновачког округа у народноослободилачком рату
1941-1944. године“. У том Прегледу:

под словом „А“ на страни 115. налази се податак који цитирамо у изворном облику:
„Аксентијевић Иван, стрељан 1941. године у Крагујевцу“.

под словом „Ж“ на страни 190. налази се податак који цитирамо у изворном облику:
„Животић (Велимира) Раша, рођен 1913. године у Ропочеву, железничар, стрељан од немачке војне формације 1941. године у Крагујевцу, жртва фашистичког терора“.

под словом „М“ на страни 268. налази се податак који цитирамо у изворном облику:
„Манић Велимир, из Остружнице, стрељан од немачке војне формације 1941. године у Крагујевцу, жртва фашистичког терора“.
Извор: Коста Митровић, „Под кулом вршачком (Хронологија догађаја из револуционарног покрета Вршца и околине од 1926. до 1945. године)“, издавач: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, Нови Сад, 1969. године. Списак носи наслов „Списак револуционара, бораца и жртава фашистичког терора који су у току 1941-1945. изгубили своје животе“.
На списку за место Вршац налазимо следећи податак који цитирамо у изворном облику:
„Ковачевић Крста, стрељан 21.X 1941. у Крагујевцу;“

На списку жртава у Крагујевцу постоји исто име и презиме, али се та жртва води да је рођен у Шиду, па сумњамо да није реч о истој особи, пошто је према логици Крста Ковачевић на том списку рођен у Вршцу. Ту сумњу учвршћује напомена аутора Косте Митровића: „За састављање овог прегледа, аутор је користио податке из докумената непријатеља, податке СУБНОР-а, штампе, сећања и са споменика. И поред тога због недовољне документације нека имена можда нису унета, нарочито Јевреја“. Имајући у виду да се аутор користио документима из Вршца остаје питање да ли је Ковачевић Крста на његовом списку посебна особа?!

Извор: Десимир Живановић, „Записи из Лепенице“, издавач: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, Нови Сад, 1967. године. У регистру имена налази се под словом „Ђ“ име Ђорђевић Драгољуб. На тренутном попису жртава налази се Ђорђевић Драгољуб са местом рођења у Лесковцу. Не знамо да ли је у питању иста особа, а податак из ове књиге цитирамо у изворном облику: „Ђорђевић Драгољуб, из Сипића; убијен приликом масовном стрељања 21. X 1941. године у Крагујевцу“.

У Регистру се под словом „И“ налази податак који цитирамо у изворном облику:
„Ивановић Милосав, из Саранова, стрељан приликом масовног стрељања 21. X 1941. у Крагујевцу, 316“. (Напомена: број на крају је број стране у којој се жртва спомиње у књизи)

Желимо Теби и Крагујевцу да и овај 21. октобар свечано обележите, са нагласком на биографији жртава и да то буде повод да поведемо рат против заборава у који је запао велики део друштва, а нацистичка идеологија осваја младе српске душе без икакве логике и историјске основе.

У Перлезу, 21. октобра 2009. на дан Крагујевачке трагедије!