10-ak minuta bola

[Morar]

Vece loseg raspolozenja,
imas obraza da me pitas zasto,
zato sto si moja najveca zelja,
koju bih opet da ostvarim, a vec sam jednom davno...

Sedim pred kaminom, susne oci suzom kvasim,
razmisljam o tebi i gledam nase slike,
sve bih ti dao samo moja opet da si,
al' retko se vracaju propustene prilike...

I snovi su mi cesto na tebi bazirani,
pa cesto sam u suzama i kada se probudim,
na tabeli ljubavi najnize smo plasirani,
a znas i sama da nisam rodjen kao gubitnik...

A secas se svih setnji, samo pravo i levo,
secam se svih ulica koje smo prosetali,
izgleda da sam ipak ja negde pogresno skren'o,
i izgubio usput pricu o nasoj vecnoj ljubavi...

Pitaju me mnogi, kad cu da se oporavim,
zasto i dan danas na nase dane mislim,
odgovorim im kratko, ja nju necu da ostavim,
ona mene jeste i tu mi dusa zavristi...

Nevidljiva suza, niz lice mi se spusti,
cutim par sekundi i kazem, necu o tome,
od nje mi sada ostaju samo snovi pusti,
a rane, ta njena dela, zauvek ce da me bole...